Bruksizam je parafunkcionalna - nesvesna aktivnost,
pod parafunkcionalnom aktivnošću podrazumevamo svaku aktivnost koja nema za cilj normalno funkcionisanje. Tako je bruksizam nesvesno škrgutanje zubima koje se uglavnomdešava tokom noći, ali možemo ga podeliti na dnevni i noćni, svesni ilinesvesni. Istraživanja su pokazala da je stres jedan od vodećih faktora zanastanak bruksizma.
Nakon pregleda i uzimanja anamneze, pacijentu se uzimaju otisci za analizu, a pomoću kojih će se izraditi odgovarajući splint. Potrebna su 24h za izradu. Usledećoj poseti dobijate splint i instrukcije.
Splint ima za zadatak da ublaži pritisakdonje vilice na zube koji se javlja stiskanjem i da spreči trošenje zuba, pucanje gleđi, ispadanja plombi, pucanje krunica, proteza i mostova. On ima ulogu da amortizuje, odnosno smanji teskobu koju izaziva nesvesno stiskanje vilice. Korišćenjem splintova nestaje i zvuk škrgurtanja zuba. Nosi se najčešće kod noćnog bruksizma. Za dnevni bruksizam se smatra da su u pitanju loše navike, stomatološki problemi poput nepravilnog zagrižaja ili loše urađeniprotetički stomatološki radovi u ustima. Loše urađene krunice, proteze ilimostovi koji dovode do prevremenog kontakta zubima pa se mora raditi dodatnobrušenje kako bi se ispravio zagrižaj itd.
Kod težih oblika bruksizma, kod pacijenatakoji imaju jake bolove u žvačnim mišićima, ubrizgavamo botox u nekoliko tačakai time privremeno “parališemo“ mišić. Takodje postoje i vežbe koje će smanjitibol u zglobu.
Bruksizam se neće izlečiti sam pa je neophodno da potražite stručnu pomoć što pre. Lečenje bruksizma nije brzo niti se dešava preko noći. Potrebno je da budete strpljivi,da slušate savete stomatologa, rešite se loših navika i da nađete način kako dasmanjite stres. Tu je rešenje problema!